Кисеоник је један од елемената који одржавају живот
Митохондрије су најважније место за биолошку оксидацију у телу. Ако је ткиво хипоксично, процес оксидативне фосфорилације митохондрија не може да се одвија нормално. Као резултат тога, конверзија АДП у АТП је поремећена и недовољно енергије је обезбеђено за одржавање нормалног напредовања различитих физиолошких функција.
Снабдевање ткива кисеоником
Садржај кисеоника у артеријској крвиЦаО2=1,39*Хб*СаО2+0,003*ПаО2(ммХг)
Капацитет транспорта кисеоникаДО2=ЦО*ЦаО2
Временско ограничење за нормалне људе да толеришу застој дисања
Приликом удисања ваздуха: 3,5 мин
При дисању 40% кисеоника:5,0мин
При дисању 100% кисеоника: 11 мин
Размена плућних гасова
Парцијални притисак кисеоника у ваздуху (ПиО2): 21,2 кпа (159 ммХг)
Парцијални притисак кисеоника у ћелијама плућа (ПаО2): 13,0 кпа (97,5 ммХг)
Мешовити венски парцијални притисак кисеоника (ПвО2): 5,3 кпа (39,75 ммХг)
Уравнотежени пулсни притисак кисеоника (ПаО2): 12,7 кпа (95,25 ммХг)
Узроци хипоксемије или недостатка кисеоника
- Алвеоларна хиповентилација (А)
- Вентилација/перфузија (ВА/Кц) Диспропорционалност(а)
- Смањена дисперзија (Аа)
- Повећан проток крви са десног на леви шант (повећан Кс/Кт)
- Атмосферска хипоксија (И)
- Конгестивна хипоксија
- Анемична хипоксија
- Хипоксија токсична за ткиво
Физиолошке границе
Опште се верује да је ПаО2 4,8КПа (36ммХг) граница преживљавања људског тела
Опасности од хипоксије
- Мозак: До неповратног оштећења доћи ће ако се довод кисеоника заустави на 4-5 минута.
- Срце: Срце троши више кисеоника од мозга и најосетљивије је
- Централни нервни систем: Осетљив, слабо се толерише
- Дисање: едем плућа, бронхоспазам, цор пулмонале
- Јетра, бубрези, остало: Замена киселине, хиперкалемија, повећан волумен крви
Знаци и симптоми акутне хипоксије
- Респираторни систем: отежано дисање, плућни едем
- Кардиоваскуларни: палпитације, аритмија, ангина, вазодилатација, шок
- Централни нервни систем: еуфорија, главобоља, умор, поремећај расуђивања, непрецизно понашање, тромост, немир, крварење у мрежњачи, конвулзије, кома.
- Мишићни нерви: слабост, тремор, хиперрефлексија, атаксија
- Метаболизам: задржавање воде и натријума, ацидоза
Степен хипоксемије
Благо: Без цијанозе ПаО2>6,67КПа(50ммХг); СаО2<90%
Умерено:Цијанотични ПаО2 4-6,67КПа(30-50ммХг); СаО2 60-80%
Тешка: Изражена цијаноза ПаО2<4КПа(30ммХг); СаО2<60%
ПвО2 Парцијални притисак мешовитог венског кисеоника
ПвО2 може представљати просечан ПО2 сваког ткива и служити као индикатор хипоксије ткива.
Нормална вредност ПВО2: 39±3,4 ммХг.
<35 ммХг хипоксија ткива.
Да би се измерио ПВО2, крв се мора узети из плућне артерије или десне преткомора.
Индикације за терапију кисеоником
Термо Исхихара предлаже ПаО2=8Кп(60ммХг)
ПаО2<8Кп,између 6,67-7,32Кп(50-55ммХг) Индикације за дуготрајну терапију кисеоником.
ПаО2=7,3Кпа(55ммХг) Неопходна је терапија кисеоником
Смернице за акутну терапију кисеоником
Прихватљиве индикације:
- Акутна хипоксемија (ПаО2<60ммХг;СаО<90%)
- Откуцаји срца и дисање престају
- Хипотензија (систолни крвни притисак <90 ммХг)
- Низак минутни волумен срца и метаболичка ацидоза (ХЦО3<18 ммол/Л)
- Респираторни дистрес (Р>24/мин)
- Тровање ЦО
Респираторна инсуфицијенција и терапија кисеоником
Акутна респираторна инсуфицијенција: неконтролисано удисање кисеоника
АРДС: Користите пееп, пазите на тровање кисеоником
Тровање ЦО: хипербарични кисеоник
Хронична респираторна инсуфицијенција: контролисана терапија кисеоником
Три главна принципа контролисане терапије кисеоником:
- У раној фази инхалације кисеоника (прва недеља), концентрација кисеоника у инхалацији <35%
- У раној фази терапије кисеоником, континуирано удисање 24 сата
- Трајање третмана: >3-4 недеље→Повремене инхалације кисеоника (12-18х/д) * пола године
→Кућна терапија кисеоником
Промените обрасце ПаО2 и ПаЦО2 током терапије кисеоником
Опсег повећања ПаЦО2 у првих 1 до 3 дана терапије кисеоником је слаба позитивна корелација вредности промене ПаО2 * 0,3-0,7.
ПаЦО2 под ЦО2 анестезијом је око 9,3 КПа (70 ммХг).
Повећајте ПаО2 на 7,33КПа (55ммХг) у року од 2-3 сата од удисања кисеоника.
Средњорочни (7-21 дан); ПаЦО2 се брзо смањује, а ПаО2↑ показује јаку негативну корелацију.
У каснијем периоду (22-28 дана) ПаО2↑ није значајан, а ПаЦО2 се даље смањује.
Евалуација ефеката терапије кисеоником
ПаО2-ПаЦО2:5,3-8КПа(40-60ммХг)
Ефекат је изванредан: разлика>2,67 кПа (20 ммХг)
Задовољавајући лековити ефекат: Разлика је 2-2,26 КПа (15-20 ммХг)
Слаба ефикасност: разлика<2КПа(16ммХг)
Праћење и управљање терапијом кисеоником
- Посматрајте гас у крви, свест, енергију, цијанозу, дисање, рад срца, крвни притисак и кашаљ.
- Кисеоник мора бити влажан и загрејан.
- Проверите катетере и назалне опструкције пре удисања кисеоника.
- Након две инхалације кисеоника, алате за инхалацију кисеоника треба изрибати и дезинфиковати.
- Редовно проверавајте мерач протока кисеоника, дезинфикујте боцу за влажење и мењајте воду сваки дан. Ниво течности је око 10 цм.
- Најбоље је имати флашу за влажење и одржавати температуру воде на 70-80 степени.
Предности и недостаци
Носна канила и назална конгестија
- Предности: једноставно, практично; не утиче на пацијенте, кашаљ, јело.
- Недостаци: Концентрација није константна, лако се утиче на дисање; иритација слузокоже.
Маска
- Предности: Концентрација је релативно фиксна и мало је стимулације.
- Недостаци: Утиче на искашљавање и исхрану у одређеној мери.
Индикације за повлачење кисеоника
- Осећај свести и боље
- Цијаноза нестаје
- ПаО2>8КПа (60ммХг), ПаО2 се не смањује 3 дана након повлачења кисеоника
- Пацо2<6,67кПа (50ммХг)
- Дисање је глатко
- ХР се успорава, аритмија се побољшава, а крвни притисак постаје нормалан. Пре повлачења кисеоника, инхалација кисеоника се мора прекинути (12-18 сати дневно) на 7-8 дана да би се уочиле промене у гасовима у крви.
Индикације за дуготрајну терапију кисеоником
- ПаО2< 7,32КПа (55ммХг)/ПвО2< 4,66КПа (55ммХг), стање је стабилно, а гас у крви, тежина и ФЕВ1 нису се много променили у року од три недеље.
- Хронични бронхитис и емфизем са ФЕВ2 мањим од 1,2 литра
- Ноћна хипоксемија или синдром апнеје у сну
- Људи са хипоксемијом изазваном вежбањем или ХОБП у ремисији који желе да путују на кратке удаљености
Дуготрајна терапија кисеоником подразумева континуирано удисање кисеоника од шест месеци до три године
Нежељени ефекти и превенција терапије кисеоником
- Тровање кисеоником: Максимална безбедна концентрација кисеоника за удисање је 40%. До тровања кисеоником може доћи након прекорачења 50% током 48 сати. Превенција: Избегавајте удисање кисеоника високе концентрације током дужег временског периода.
- Ателектаза: Превенција: Контролишите концентрацију кисеоника, подстичите чешће превртање, мењајте положај тела и подстичете излучивање спутума.
- Суви респираторни секрет: Превенција: Појачати овлаживање удахнутог гаса и редовно вршити инхалацију аеросола.
- Хиперплазија фиброзног ткива задњег сочива: виђа се само код новорођенчади, посебно превремено рођене деце. Превенција: Одржавајте концентрацију кисеоника испод 40% и контролишите ПаО2 на 13,3-16,3КПа.
- Депресија дисања: примећена код пацијената са хипоксемијом и задржавањем ЦО2 након удисања високе концентрације кисеоника. Превенција: Континуирана оксигенација при малом протоку.
Интоксикација кисеоником
Концепт: Токсичан ефекат на ћелије ткива изазван удисањем кисеоника на 0,5 атмосферског притиска назива се тровање кисеоником.
Појава токсичности кисеоника зависи од парцијалног притиска кисеоника, а не од концентрације кисеоника
Врста интоксикације кисеоником
Тровање плућним кисеоником
Разлог: Удишите кисеоник под притиском од око једне атмосфере током 8 сати
Клиничке манифестације: ретростернални бол, кашаљ, диспнеја, смањен витални капацитет, смањен ПаО2. Плућа показују инфламаторне лезије, са инфилтрацијом инфламаторних ћелија, загушењем, едемом и ателектазом.
Превенција и лечење: контролисати концентрацију и време удисања кисеоника
Тровање кисеоником мозга
Разлог: Удисање кисеоника изнад 2-3 атмосфере
Клиничке манифестације: оштећење вида и слуха, мучнина, конвулзије, несвестица и други неуролошки симптоми. У тешким случајевима може доћи до коме и смрти.
Време поста: 12.12.2024